Marko Selic (Marcelo) :
(jako dugacak tekst, ali upornost pojedinih traje jos duze od ovog teksta - trazili ste, citajte. Ostali neka komotno preskoce ovaj blog, iako ce ih, ako ipak procitaju, tu i tamo dobrano zabaviti:)
Evo jos jedne lepe price za laku noc, za sve decake i devojcice koji zele da se bave repovanjem i zato su veoma radi postavljati pitanje "Sta je to s tobom i Denirom"
Da vidimo, da vidimo...
Prolog s poukicom o tome da je Marcelo govedo:
Nekada davno - pre cetiri godine - desilo se to 'nesto'. Onda je Deni uz'o da snimi par lepih pesama. Tada. Onda se sada, cetiri godine kasnije, pojavila zakasnela gomila da se raspituje o necemu sto se za Denija i mene desilo pre 4 godine. Lakim raspitivanjem kod drugara, oni bi lako saznali da to nije prica od juce i da je vec nabudjala od starosti - ali, neeeeeeee, tako je zanimljivo kad se ljudi pljuju, bila bi gre'ota da stvar ostane iza, pljujte se jos, to je najzabavnije. To je sustina repa, nas u stvari uopste ne interesuje sta autor ima da kaze, nego eto, s kim je dobar a s kim nije, kad jebe a kad jede i tako to. Zato sto smo mi urbana publika, a ne k'o one seljacine sto slusaju Cecu. Oni su seljacine jer ih interesuju tracevi o Ceci - ALI MI! Mi smo urbani, mi smo ljuta jedna gerila, nas zanimaju samo tracevi o reperima i rokerima. Na prvoj pesmi s drugog albuma, Marcelo nam je rekao da smo zbog toga alapace i strine i da nismo nista bolji od Pink-publike, ali ko njega jebe, on ionako slusa progresiv rok i vise nije pravi reper - uopste se ne secam kad je poslednji put rekao 'YO!' u pesmi, a da je pravi reper, on bi yojkao stalno.
I cin:
Odem ja, vec davne 2002., u Tuzlu - bio sam prvi nas reper koji je nastupio u susedstvu. Nisam znao sta da ocekujem. I da, primise me kao brata i nikada necu da zaboravim toliku ljubav od strane ljudi kojima se rat desavao pred kucnim pragom. Tad se u meni rodila dozivotna zelja da se borim protiv mrznje i netrpeljivosti, ideja da niko od nas nije kriv i da smo svi do jaja uvuceni u nesrecu. Btw, i dan-danas neki zbog ovoga nalaze da se Marcelo petlja u politiku - ali medjuljudski odnosi su sociologija a ne politika, pod jedan, a pod dva, zaglavim vam krasan kurac medju vilicnu prazninu ako ste srecni kad mrzite i nesvesni gde zivite, la la la:) Po povratku iz Tuzle, cujemo se Deniro i ja da se dogovaramo oko zajednicke pesme za "De facto". Pun utisaka, pricam Deniju ovu pricu. Zajedno se setimo jedne stare Denirove pesme u kojoj se on i Prez obracaju hrvatskom reperu Bahatiju. Secam se da Deniro kaze "El Bahati, da bacas rime nemoj stati - al' nemoj srati da zrtve su bili samo Hrvati". Tako nesto. Deniro predlozi da tu svoju strofu snimi za moj album, posto pesma nije nikada bila objavljena. Ja kazem - oke: ja cu govoriti u svojoj strofi o svom iskustvu iz Tuzle, ti u svojoj strofi o Bahatiju, ima to veze jedno s drugim u sustini i poruka je dobra. Iscimam ja neki budzet od tadasnjeg Basivitija, kao svog izdavaca, kako bih snimio nekoliko pesama u jednom studiju u Cupriji. To je bio period kada sam jos uvek bio vise u PNu nego u BGu, potrebna lova bila je veoma skromna a Cuprija blizu i eto.
Elem, poslednji Denirov i moj razgovor bio je o tome u koliko sati da ga cekam na paracinskoj autobuskoj stanici sutra. Trebalo je da bude moj gost par dana, u kuci mojih roditelja, i da snimimo stvar. Nakon toga, nije mi se javio oko pola godine.
Napominjem kao vazan detalj da Deni u to vreme NIJE IMAO broj na koji si mogao da ga nazoves, vec si morao da cekas da on nazove tebe. Tako smo izgubili kontakt. Kada smo se, nakon tog vremena, slucajno sreli u BGu - rekao mi je da je imao neka sranja u zivotu i to bese to. Nista mi, u sustini, nije objasnio, ali odveo sam ga kod Vanje u studio da snimi strofu, kao da se nista nije desilo. Kraj prvog cina.
II cin
Svjetlana, moja prijateljica iz Zagreba, dolazi u posetu BGu i tom prilikom slusa moje snimke. Cuje moju strofu za Suze. Jako joj se dopadne i kaze da bi bilo dobro da mi Bahati tu gostuje. Ja se zaprepastim, kazem da Bahati gaji visoku voltazu besa prema mojoj naciji i da nemam blage veze otkud joj ta ideja - osim toga, drugar koji mi gostuje na toj istoj pesmi upravo se time bavi u svojoj strofi. Svjetlani se i nije narocito dopala ta strofa ("Nema smisla da tek tako govori o coveku koga ni ne zna, razumem ga ali to je glupo a sem toga nije ni bio preko kao ti, pa da preprica iskustvo sa ljudima."). Uzme moju strofu i kaze da ce mi se Bahati javiti kad cuje. Bahati mi posalje mejl i, parafrazirano, kaze sledece: "Meni je mnogo rodbine poginulo i jednostavno nisam imao snage da mislim bolje i drugacije. Zao mi je i to treba da prestane, hajde da srokamo ovo!" Tako Bahati upade u pricu, jako mi se dopala ideja da neko ko je do juce bio nadrkan sada objasni da je to losa stvar i da tako ne valja misliti.
III cin
Edo dodje u BG da gostuje meni na tom istom albumu, koji se jos uvek snima. Srokamo "Krem de la Krem" odma', pa uz pivo uzmemo da odmaramo i slusamo ostale pesme. Edo cuje Suze, najezi se i kaze kako ima strofu za to, vreme je da se takva poruka posalje u etar ljudima. I snimi strofu. Vanja, moj tadasnji producent, i ja uzmemo da razmisljamo o situaciji. Shvatimo sta se desava: prvi put, posle najnovijeg balkanskog rata, pojavice se pesma gde jedan Srbin, Hrvat i Bosanac salju poruku mira. Preslisam se sa sobom da li sam spreman da bas ja otvorim tu Pandorinu kutiju: ako to budem uradio, jedni ce biti jako srecni sto se i taj korak najzad dogodio, a drugi ce hteti da me nabiju na kolac sto "izneveravam naciju". Kako jako volim da svojim ponasanjem nerviram supljoglavce - a to ponajvise zato sto oni svojim ponasanjem nerviraju mene - odlucim da me njihov stav nece spreciti u necemu za sta duboko verujem da je ispravno. ALI, Vanja i ja shvatimo da u toj varijanti Deniro ne moze da bude gost na toj pesmi. Nikakvog smisla ne bi imalo da tu budu dva Srbina. Godinama kasnije, Deni mi rece kako ga je ta moja recenica jako zabolela - a ja sam mu kazao da bi bilo glupo i da tu budu dva Hrvata ili dva Bosanca spram jednog Srbina na takvoj pesmi. Elem, kazem ja Vanji da to nece biti problem - Deni i ja mozemo da snimimo sto drugih pesama zajedno, a ovoj se, IGROM SLUCAJA, ispostavila skroz drugacija (i puno vaznija) sudbina. Ubrzo, sretnem Denira u BGu i popricam sa njim o tome. Cak mu dam i neki bit na koji mozemo da snimamo neku novu pesmu. Deniro kaze da ce da razmisli, ali da ga to sad jako boli. Objasnjavam mu kako niko od nas nije mogao znati sta ce da se dogodi, kako je ovo sad vazno za celu balkansku scenu i kako bi meni, da su uloge obrnute, bilo jako drago sto se tako velika stvar desava bas na njegovom albumu. Medjutim, Deniro je bio uporan. rekao je da ta pesma nece biti to 'nesto' bez njega, da je to ta balkanska liga koja treba da sroka zajedno. I rekao je stvar koja me sustinski ispizdela: "Uostalom, ja sam to zapoceo." "Sta si ti zapoceo?" "Pa, ja sam prvi, kao sto dobro znas, imao tu ideju da se kroz pesmu obratim Bahatiju..." Progutam zalogaj vatre, dobro odmerim reci i odgovorim mu: "Oke, TA prica jeste tvoja. Dacu ti Bahatijev mejl i broj moba, pa se dogovorite oko saradnje i dovrsi SVOJU pricu u vezi sa Bahatijem. A MOJA prica tice se MOG odlaska u drugu drzavu i iskustva tamo, o cemu i repujem u svojoj strofi. Stoga je sve oke." Mislim da smo obojica popizdeli nakon tog susreta i svako je u nastavku "drame" preduzeo svoje korake. Sto se mog koraka tice, Bahatija je turneja sprecila da dodje i snimi strofu, a album je imao dedlajn kad je morao biti predat, pa su na pesmi ostali Srbin i Bosanac. Sto se, pak, Denirovog koraka tice - snimio je pesmu "Tunel".
IV cin
Nakon toga smo se samo jos jednom culi fonom, izdrao sam mu se sto se usudio da me pita da li mi je savest cista nakon sto ga POLA GODINE nije zanimalo snimanje te iste pesme, a sad se uhvatio k'o pijan plota i jos snima pesmu o tome. I jos vise, napickarao sam ga domacinski i tresnuo fon. Onda je Deni snimio jos jednu pesmu, a od raznih ljudi cuo sam da je napisao jos podosta o meni. I to je sve. AAAALI. Deni je u pesmama naglasio da svadja ima veze s pesmom Suze, ali nije repovao o tome sta se tacno desilo. I tu na scenu stupa novi lik nase male drame - PUBLIKA. U nedostatku informacija, uzeli su da dopune pricu: od usta do usta, od uva do uva, doslo se na danas najpopularniji oblik price, a to je da je DENIRU PESMA "SUZE" UKRADENA. Da ja, dakle, repujem tekst koji je zapravo njegov. I tako, ovoliko godina posle, ljudima je to jos uvek zanimlivo, iako postoje stvari kao sto su odlike stila, tip rimovanja, podatak da sam ja taj koji je 2002. bio u Tuzli i gomila slicnih stvari. NE. Istina je tako dosadna, znam. Ovako je uzbudljivije.
Epilog
Deniro i ja popricasmo pre dve godine i ubrzo potom, pomirismo se. On ce i dan-danas vrlo rado reci da sam ja ispao picka, a iz mog ugla gledano picka je ispao on:) Tako mozemo do sutra. Bezvezno je. U Skoplju smo proslog vikenda drzali koncert i mi i on, i bilo je super. Rado se ispricamo i jedan drugome zelimo zaista SVE NAJBOLJE u daljem radu, te apsolutno nemam potrebu da govorim ruzno o Deniru, kao sto ni odgovor na pesme nikad nsiam snimio. I to je ranilo alapacku publiku, pa su onda u gomili pesama lupom trazili pljuvanje po njemu izmedju redova. Samo napred, mali ljudi. A sada, specijalitet kuce: kako je ta prica postala popularna, gomila demo-repera usudila se da izmisli kako sam i njima krao tekstove:)
Upravo ja, jedini kome je pisanje profesija od koje prima platu, uz'o sam da kradem tekstove.
Zavesa
Obavestenije:
Ovim putem pozivam repere da prionu na danonocno pisanje tekstova, kako bih ja mogao da ih pokradem sad oko praznika, posto snimam trecu plocu upravo: malecak kakav jesam, vrlo lako udjem kroz dimnjak - a sad ide Nova godina, pa ce svi misliti da to onaj tip s flasice za Koka-kolu dolazi da donese darove i niko nece sumnjati da je u pitanju ljuta lopuza. Takodje, moj strah pred zakonom rapidno raste kako se blizi izlazak romana: nema sumnje da je i on ukraden od repera, i pre ili posle doznacemo ko je ostecen za gotovo dvesta stranica mukotrpnog autorskog rada. Kad ljudi koji u zivotu nisu procitali dvesta stranica - sednu pa napisu dvesta stranica, samo jos fali da im ona vrazja lopina Marcelo pokrade trud, steram mu ga ja majke one paracinske, bezobrazne. Nistak. Jebeeeeeem li mu ja seme i pleme, ovoliki nas talenat, prilicno ocigledan, a on -ooop- ukrade i sad svi znaju za njega, a za nas ne! More, jebeeeem li mu ja seme. I pleme.
Nazalost, ja sam nezaustavljiv, ucio sam obijanje od jednog bravara i unapred vam kazem: nikakve mere nece vas spasiti, dolazim po vase brilijantne tekstove i nestajem bez traga. Beware, yo reperi!
M.
P.S. Ovo sam vec ranije zapisao pa sad samo dovrsih, ne znaci da sam zaboravio na mog druga X3Ma i njegov album! Od sutra popodne, ljudi iz Beograda moci ce da ga kupe kod Paje Kobazza, u njegovom skejt-shopu. Ako se ne varam, cena je 200, 250 dinara. Trkom do Paje, necete se pokajati! Uzdravlje!
Naslov: Drama o Marcelu i Deniru !!!!!! 
Pon Nov 26, 2007 6:27 am
